Verovatno ste nekad videli slona. U zoološkom vrtu, na televiziji ili na kompjuteru. Slon je najveća životinja na kopnu i živi u jugoistočnoj Aziji ili Africi. U Africi je malo manji i živi u divljini. U jugoistočnoj Aziji je slon pripitomljen i pomaže ljudima svojom mudrošću, ljubaznošću i snagom.
Slon je vredna životinja koja je veoma poslušna. Ako se njegov čuvar ponaša prema njemu kako treba, biće veoma zahvalan i poslušan. Neumoran je, vredan i mnogo snažan. On i razume sve. Međutim, slon ne može da se nosi sa nepravdom. Kada se desi nepravda, slon se jako naljuti. Poslušajte ovu priču…
U jednom gradu u jugoistočnoj Aziji slona su vodili ulicama kako bi ga odveli da pije vodu iz reke. Imao je naviku da gurne surlu kroz otvorene prozore kuća. Ponekad bi od ljudi dobio neki lep komad hleba ili voća. Svakodnevno bi prolazio pored krojača, ali mu krojač nikad ništa nije dao.
Jednog dana je slon ponovo prošao pored krojača i stavio surlu kroz prozor. Ali krojač, ljut čovek, ubo ga je iglom i rekao: „Evo ti nešto!“. Slon se brzo povukao i mirno otišao niz ulicu, ali slon je zapravo bio zaista ljut i pomislio je: “Čekaj … videćeš ti!’.
Kada se slon napio vode iz reke, protrljao je šape u blatu da bi se voda zamutila i napunio je surlu prljavom vodom. Kod krojača je opet proturio surlu kroz prozor, a krojač je počeo da mu se ruga: „Toliko ti se dopala igla da želiš još?“
Ali tek što je krojač prestao da priča, slon je izbacio prljavu vodu iz surle po njemu i njegovim šegrtima. Pokušali su da se sklone, ali su zakasnili. I sve skupe tkanine koje su tamo ležale uništene su prljavom vodom.
Zlom krojaču se smejala cela varoš kada se saznalo za štetu. Rekli su: „Krojač je dobio šta je zaslužio. Nije trebalo da naudi toj slatkoj životinji. Iz ove priče saznajemo da se prema svima, a posebno prema slonovima, treba ponašati pravedno.
Poslušajmo sada priču o dobroti slonova. Jednom davno jedan slon se izuzetno naljutio jer ga je njegov čuvar udario. Podivljao je od besa i pojurio niz ulice. Svi su pobegli od slona. Žena iz bašte, koja je inače dala svom malom detetu da da slonu malo trave, brzo je otišla, ali je u žurbi zaboravila svoje dete.
Slon je išao pravo ka detetu. Svi su mislili da će dete biti zgaženo, ali dogodilo se nešto čarobno. Slon je prepoznao dete, podigao ga svojom surlom i nežno stavio na krov tezge. Slon se smirio i čak je dozvolio svom čuvaru da ga povede.
Iako se čuvar užasno ponašao prema slonu, slon mu je oprostio i priča se da ga nikada više nije udario.
