Hans Kristijan Andersen

Hans Kristijan Andersen (1805–1875) bio je danski pisac, pesnik i pripovedač, jedan od najpoznatijih autora bajki u istoriji svetske književnosti. Rođen u Odenseu, u siromašnoj porodici, Andersen je kroz sopstveni život upoznao teškoće i odbacivanje, što se duboko odrazilo na karakter njegovih priča. Tokom svog dugog stvaralačkog veka napisao je više od 150 bajki, koje su prevedene na gotovo sve jezike sveta.

Andersenove bajke odlikuju se posebnom mešavinom fantastičnog i svakodnevnog, nežne poezije i oštrog pogleda na ljudsku prirodu. Mnoge priče bave se temama siromaštva, ljubavi, žrtvovanja i unutrašnje vrednosti nasuprot površnom sjaju. U Ružnom Pacetu pratimo biće koje je odbačeno zbog drugačijeg izgleda, ali koje na kraju otkriva svoju pravu prirodu. Slično, Palčica opisuje put male junakinje kroz opasnosti i nevolje do konačne sreće. U priči Devojčica sa šibicama, jedna od najtužnijih u opusu, Andersen bez ulepšavanja prikazuje sudbinu siromašnog deteta u hladnoj noći.

Andersen je imao i izražen smisao za satiričnu oštrinu. Carevo Novo Odelo razotkriva ljudsku taštinu i strah od isticanja istine, dok Slavuj suprotstavlja prirodnu lepotu i veštačku imitaciju, smešten u egzotičnom kineskom carstvu. Priča Princeza na zrnu graška s humorom i elegancijom ispituje pojam pravog plemstva. Kroz sve ove priče provlači se Andersenova sposobnost da jednostavnom formom bajke prenese dublje istine o ljudskom iskustvu.

Andersenovo delo ostavilo je trajan trag u svetskoj književnosti. Njegova proza nije bila namenjena isključivo deci – mnoge bajke nose slojeve značenja koje odrasli čitaoci prepoznaju tek s godinama. Upravo ta višeznačnost čini njegove priče trajno aktuelnim i čitanim gotovo dva veka nakon što su nastale.