Nepoznatog Pisca

Nepoznati pisac nije jedna osoba, već oznaka koja obuhvata bezbroj pripovedača čija su imena izgubljena u toku vremena. Radi se o usmenim i pisanim tradicijama raznih naroda i kultura — od slovenskih i nordijskih do azijskih i afričkih — koje su prenosile priče s kolena na koleno, a da se pritom ime originalnog autora nije sačuvalo. Upravo ta anonimnost čini ove priče posebno vrednim svedočanstvima kolektivne mašte čovečanstva.

Priče koje se pripisuju nepoznatom piscu često su ukorenjene u folklornim tradicijama i prenosile su moralne i životne lekcije na pristupačan i pamtljiv način. Otac Mraz je tipičan primer slovenske bajke u kojoj se vrline marljivosti i strpljenja nagrađuju, dok pohlepa i lijenost bivaju kažnjene — motivi koji se pojavljuju u folklorima širom sveta. Slično tome, Starac koji je činio da drveće cveta donosi japansku priču o dobroti i sebičnosti, smeštenoj u svet u kome priroda odgovara na čovekovo srce.

Neke od ovih priča crpe snagu iz mitova i legendi. Leteći Holanđanin prati legendarni brod osuđen da večno plovi morima, priču koja je ukrštena s nautičkim strahovima i mornарским praznovericama severozapadne Evrope. Basne kao što je Žaba, lisica, lav i jelen koriste životinjske likove da bi razotkrile ljudske slabosti — oholost, nepromišljenost i naivnost — na način koji je razumljiv i deci i odraslima. Slon i krojač pak govori o pamćenju i pravednosti, podsećajući da se ni jedna nepravda ne zaboravlja.

Zajednički imenilac gotovo svih ovih priča jeste jasna moralna pouka upakovana u žive slike i dinamične zaplете. Bilo da je reč o Žutom zmaju, čarobnoj priči o dečaku i natprirodnom biću, ili o humorno-poučnoj priči Velika kobasica, svaka naracija odražava vrednosti zajednice iz koje je nikla. Uprkos tome što autori ovih dela ostaju nepoznati, njihove priče su preživele vekove upravo zato što su govorile o univerzalnim temama — pravdi, ljubavi, hrabrosti i posledicama sebičnosti — koje ni danas nisu izgubile na snazi.