Na ivici vode, patka je već neko vreme ležala na svom gnezdu. Jedno po jedno, pilići su izlazili iz jaja. Najzad se i najveće jaje rasprsne. Zaprepašćena, majka patka je pogledala pile koje je izašlo. To je užasno veliko pače! I to sivo, pomislila je.
„Pođite sa mnom, deco“, reče majka patka. “Upoznaću vas sa životinjama na salašu. “To jedno pile izgleda tako ružno”, rekoše životinje sa farme. I počeše da ga zadirkuju. Srećom, majka patka ga je zaštitila. Od tog dana jadno pače, koje se izleglo poslednje i izgledalo tako ružno, ostale patke su ujedale, gurale i ismevale. Vremenom su čak i braća i sestre počeli da ga maltretiraju. Čak ga ni majka više nije želela. Tada je pače odlučilo da ode.
Stigao je do velike močvare u kojoj su živele divlje patke. Tu je ostao celu noć. Bio je umoran i tužan. Kad su ga sledećeg jutra patke ugledale, viknule su: “Kako si ružan!” Pače je odlučilo da ostane da živi u močvari, daleko od svih drugih životinja.
Jedne jesenje večeri doletelo je celo jato lepih ptica. Pače nikada nije videlo tako lepe životinje. Bili su to labudovi. Te zime je postalo strašno hladno. Pače je pokušavalo da pliva što je duže moglo. Ali se brzo umorio i kada više nije mogao da pliva, sledio se.
Sledećeg jutra pronašao ga je farmer i odveo kući. U toploj kuhinji pače se osvestilo. Deca su htela da se igraju sa njim, ali je on mislio da žele da ga povrede. Odleteo je napolje i vratio se u močvaru. Sasvim samo, pače je lutalo svetom do kraja zime.
Proleće je konačno došlo. Pače je raširilo krila. Šuštala su mnogo više nego ranije. Takođe se kretao brže. Pre nego što je to shvatio, sleteo je u veliku baštu. Sleteo je u baštensko jezerce. Iza žbunja ugleda tri prelepa bela labuda. Pače je prepoznalo da su to iste ptice koje je davno video kako lete iznad glava. Plivao je prema labudovima. Kada im se približio, pognuo je glavu. Ali šta je video u bistroj vodi? Video je svoj sopstveni odraz. Više nije bio nespretno, tamnosivo pile. I sam je postao labud! Kako je bio srećan!
Neka deca su došla na ivicu bare. Bacali su hleb u vodu. „Evo novog! povika najmanje dete, a ostali rekoše: „Da! A on je najlepši od svih!” Sad se stideo. Razmišljao je kako su ga maltretirali, a sad su deca mislila da je najlepši! Perje mu se mrsilo, ispružio je vitki vrat i radosno pomislio: “Nikad nisam mogao ni da sanjam da ću biti ovako srećan dok sam bio ružno pače.”
