Bio jednom jedan dobro vaspitan, stari pesnik. Sedeo je na toplom i suvom kod kuće dok je napolju grmelo i padala je kiša. Pomislio je u sebi: „Jadne duše koje su večeras napolju, biće hladni i mokri.
Odjednom je čuo kako neko dete vapi: „Pomozite mi! Molim vas, pustite me unutra!” Pesnik je brzo otvorio vrata i pustio jadno dete da uđe. Bio je to dečak, bio je nag, a plava kosa mu je bila mokra. Tresao se od hladnoće i kiše.
„Ti, jadno dete“, reče pesnik. „Uđi, ovde je lepo i toplo. Evo jabuke i čaja za tebe, slatko dete.”
I bio je sladak, sa svojom kovrdžavom kosom i sjajnim zvezdanim očima. Izgledao je kao mali anđeo. U ruci je držao lep luk, ali i on je bio mokar.
Stari pesnik je sedeo sa detetom pored vatre i dete je počelo da se oseća mnogo bolje. Obrazi su mu se zarumeneli, pevao je pesme i igrao oko starog pesnika.
„Ti si tako srećan dečak!“, rekao je pesnik, „Kako se zoveš?“
„Zovem se Amor, zar me ne poznaješ? Gađam iz svog luka, bolje ti je da paziš.” U međuvremenu je kiša prestala i napolju je počeo da sija mesec.
„Luk ti je uništila kiša“, rekao je pesnik.
„Izgleda ružno“, reče dečak, „ali još uvek radi. Pokušaću…”, i BUM! Naciljao je i odapeo strelu pravo u srce starog pesnika.
„Vidiš, moj luk još radi“, nasmejao se i nestao. Amor je zapravo bio veoma nestašan dečak. Pogodio je dobrog starog pesnika koji je bio tako dobar prema njemu.
Pesnik je ležao na zemlji i plakao. Pogođen je u srce. Amor je bio zaista loš dečko. Pesnik je odlučio da opomene ostalu decu na Amora jer bi i njima mogao da naudi.
Sva deca su se trudila da mu se sklone s puta, ali Amor je bio veoma pametan pa je prevario i mlade i stare! Kada bi studenti izlazili iz razreda, on bi hodao pored njih sa dugim crnim kaputom i knjigom ispod ruke. Svi su mislili da je i on student, dok ne izvadi svoje strele.
On uvek juri ljude. U pozorištu se krije između lustera da bi izgledalo kao da je deo munje, ali onda… ispaljuje svoje strele! Šeta se i po kraljevom parku!
On svakoga juri i gađa svojim strelama. Amor svakoga u jednom trenutku pogodi u srce.
Možete li zamisliti! Čak je pogodio i našu slatku malu baku, ali to je bilo davno. Ali ipak… nikad to nije zaboravila.
S,ada kada ste čuli za njega, znate da je bolje paziti se nestašnog malog Amora!
